Међународни ликовни конкурс РАДОСТ ЕВРОПЕ
Не тако давне 1998. године, тадашњи 25. јублинарни сусрет „Радост Европе“ добио је један нови, значајан програмски садржај – Међународни ликовни конкурс (после санкција 1991. године, Манифестација је обновљена 1996. године). Идеја да се организује ликовни сусрет деце света зачета је много раније. Иницијатор је била ликовна педагошкиња мр сликарства Лепосава Туфегџић давне 1964. године када се ликовни атеље тадашњег Дома пионира (садашњег Дечјег културног центра Београд) преселио у ново здање, где се и данас налази. Деценијама су се памтиле годишње изложбе чланова Атељеа, као и многобројна признања које су полазници добијали у земљи и иностранству. Лепоосава Туфегџић је за свој педагошки рад у Ликовном атељеу добила изузетно признање Града Београда – Доситејеву награду, али није доживела да се њен сан оствари. Даљи печат Атељеу дали су академски сликар Небојша Здравковић, некадашњи члан Атељеа и Горан Симић, врсни ликовни педагог. Ново поглавље започело је 1992. године, доласком Драгана Симоновића, уредника ликовних програма. Атеље тада постаје расадник још увек живих идеја, бирајући погодан тренутак да заживи међународни ликовни сусрет. Управном одбору традиционалне Манифестације предложено је да се „Радост Европе“ употпуни новим сегментом који би кроз ликовни језик окупио децу света. Биле су потребне године и велика упорност Драгана Симоновића да идеја заживи, јер је Међународни ликовни конкурс подразумевао такмичарски карактер, што је било у супротности са ревијалним карактером Манифестације.
Анализа ликовног дела је стављена у први план, јер је круна конкурса управо изложба, која афирмише аутентично дечје ликовно стваралаштво кроз представљање најуспелијих ликовних радова, по мишљењу стручног жирија, кога чине реномирани професори са уметничих факултета који познају дечје уметничко стваралаштво.
 |
 |
 |
Сваке године, током марта расписује се Међународни ликовни конкурс, а захваљујући подршци Министарства спољних послова Републике Србије, информација о конкурсу се дистрибуира широм света. На конкурсу су од оснивања учествовали појединци, предшколске установе, школе, дечји ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне установе и асоцијације.
На конкурс је последњих двадест и пет година стигло преко 200.000 радова, док су земље учеснице биле: Албанија, Аргентина, Бахреин, Бангладеш, Белорусија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Грузија, Данска, Исланд, Индија, Индонезија, Иран, Јапан, Јерменија, Калифорнија (САД), Кина, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Македонија, Молдавија, Намибија, Норвешка, Пољска, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Србија, Тајланд, Турска, Украјина, Узбегистан, Филипини, Француска, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска, Шапнија, Шриланка…
Међународни ликовни сусрет деце света који је омогућен у склопу велике традиционалне манифестације је одувек био од изузетног значаја, јер стручно селектовани ликовни радови представљају са једне стране значајан документ визуелне културе детињства, а са друге велики подстицај како за младе ствараоце, тако и за ликовне педагоге и све оне који подржавају чистоту дечјег израза, мисли и стварања.
Поводом одржавања првог Сусрета деце Европе, један од најзначајнијих српских књижевних стваралаца за децу, Душко Радовић, сачинио је „Речник пријатељства“ који је годинама представљао универзалну тему ликовног конкурса (до 2017. године, када је проглашена слободна тема), изабравши петнаест „најлепших“ речи за децу (дете, Европа, хлеб, игра, књига, љубав, мајка, мир, отац, песма, пријатељ, птица, радост, слобода, сунце). Често се дешавало да су подстицајни појмови за ликовни израз схватани као диктат, па су на адресу Дечјег културног центра Београд стизали униформни, шаблонски прикази без аутентичног и раскошог дечјег ликовног израза. Одатле такмичарски карактер и насушна потреба за анализом и одвајањем добрих радова од лоших дидактичких приступа педагога, као и награђивање најуспешнијих остварења.
 |
 |
 |
„У светлу критичког осврта на радове са ликовних конкурса, апелујемо и надамо се да ће заживети она педагогија која је подржавајућа за чистоту дечјег израза, мисли и стварања, и која у фокус ставља дететов лични израз и контекстуализовање радова, а мање технику и вештину као квалитет. Радост, чистота, искреност и лепота духа преточена у слику као врсту самоактуализације требало би да буде основни циљ ликовне педагогије, како у прошлости, тако и данас.“ навела је у тексту за каталог из 2019. године др проф. Сања Филиповић (Методика ликовног васпитања и образовања, Универзитет уметности у Београду – Факултет ликовних уметности)
Првонаграђени (као и један њихов одрасли сапутник) у појединачној конкуренцији, у свих пет категорија сваке године се позивају да буду гости Београда током прве недеље октобра и трајања манифестације о трошку организатора. Награде им се уручују на свечаном отварању изложбе. Током боравка у Београду, награђени аутори су део урбане ликовне колоније која сваке године има различит и богат програм. Трошкове пута сносе награђени.
Суштина међународних ликовних конкурса, као и изложби које након тога следе, првенствено је ЛИКОВНИ СУСРЕТ – подршка природном и креативном начину живљења!
ПРОПОЗИЦИЈЕ КОНКУРСА:
• KО учествује: Деца и млади света од 4 до 18 година (постоји пет узрасних категорија)
• ШТА се шаље: Радови на папиру рађени различитим техникама (оловка, темпера, гваш, акварел, пастел, туш, колаж, комбиноване технике на папиру, графика)
• КОЈА је тема: Тема је слободна. Радови морају бити оригинални и рађени самостално
• КОЈИ је формат: Формат радова је А3 (297 mm x 420 mm, 29.7 cm x 42 cm
или 11.7 in x 16.5 in)
Лидија Сеничар, уредница
Међународног ликовног конкурса „Радост Европе“
РЕ 2024.
—> XXVI међународни ликовни конкурс „Радост Европе”
РЕ 2023.
re-2023_katalog_likovni-konkurs-2023_laki-fajl
—> XXV међународни ликовни конкурс „Радост Европе”
РЕ 2022.
Joy-of-Europe-2022
РЕ 2020.