ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ
„Писмо Деда Мразу“, Нед Тејлор
Добро се спремите за топлу новогодишњу причу јер у „Писму Деда Мразу“ читаћете о маленом мишу који је изненада постао Деда Мразов помоћник. Уз несебичну Мишкову помоћ Деда Мраз је одабрао праве поклоне за децу.
„Хо-хо-хо!“, кикотао се Деда Мраз.
„Где ли се крије то писамце?“
Напиши и ти писмо Деда Мразу и пронађи коверту у овој предивној сликовници.
Нед Тејлор је британски illustrator и аутор дечјих сликовница. Највише га инспиришу празничне и новогодишње вечери када Деда Мраз има пуне руке посла.
„Писмо Деда Мразу“ можете пронаћи у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари delfi.rs, као и на сајту laguna.rs.
ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ЗА МЛАДЕ
„Северна светлост“, Филип Пулман
Трилогија „Његова мрачна ткања“ продата је у преко 15 милиона примерака и преведена на 40 језика. Сва три романа у трилогији, „Северна светлост“, „Чудотворни нож“ и „Ћилибарски дурбин“, добитници су бројних награда, а најзначајније су Карнегијева медаља која је Пулману додељена за роман „Северна светлост“ 1995. године и Витбредова награда којом је 2001. године овенчан „Ћилибарски дурбин“, завршна књига серијала.
Дванаестогодишња Лајра живи као усвојеница у колеџу Џордан. Њен живот се окреће наглавачке појављивањем два моћна посетиоца. Први је њен застрашујући стриц лорд Асријел, који научницима колеџа приказује доказе о чудној појави на далеком северу, између осталог фотографије тајанственог небеског феномена под именом Прах и нејасних обриса града унутар Ауроре Бореалис, за који он претпоставља да је део неког другог света. Други посетилац, госпођа Коултер, загонетна научница и истраживач, обасипа Лајру пажњом која јој је недостајала. Али ништа није онако како изгледа.
Ускоро Лајра бива увучена у велику авантуру на Северу, где ће доћи до научне станице у којој се изводе експерименти сувише страшни да би се о њима причало. Да би преживела, она мора да стигне тамо где није нико пре ње – иза Северне светлости…
Издавач: Лагуна
ПРЕПОРУКА КЊИГА ЗА ОДРАСЛЕ
„Деца рата“, Зоран Милекић
После „Аустријанке“, потресног романа о Диани Будисављевић, Зоран Милекић је насликао портрет деце са Козаре која су преживела рат одвојена од породице и у стрепњи да више никада неће видети родитељски дом у књизи „Деца рата“.
Драгоје, Јелена и Мика главни су јунаци ове приче. Прерано одвојени од родитеља, одведени у логоре Стара Градишка и Јастребарско, потискују страх и гаје наду да ће видети родитеље, браћу, сестре, баке и деке чим се за то укаже прилика. Неки су чекали две, неки три године, неки нису ни дочекали срећу поновног окупљања.
Зоран Милекић је био сарадник на реализацији филма о Јасеновцу у режији Тихомира Станића. Пошто због недостатка финансијских средстава није дошло до снимања филма, одлучио је да напише роман: „Прва идеја је била да приповест о Акцији Диане Будисављевић буде пропраћена причом о судбини троје деце у ратном вихору, а која су се спасла захваљујући њој. Но то је подразумевало превелики број страница. Зато је најпре настао роман ’Аустријанка’, о њеној Акцији, о људима који су ризиковали своје животе да би спасавали српску децу из усташких логора.“
Даље истраживање ове теме и прикупљање извора Милекића, који је професор историје, довело је до књиге „Деца рата“: „Ово је истинита прича о троје деце, Мики, Јелени и Драгоју. Прати их од бежања пред усташама из њихових козарачких и славонских села, потуцања у збеговима од немила до недрага, преко мука и ужаса по логорима, до извлачења и преживљавања у најтежим околностима. Важно ми је било да нагласим победу живота над смрћу, победу добра над злим.“
Аутор књиге „Деца рата“ је упознао обе девојчице које се помињу у књизи. Оне су му испричале своје приче: „Заједно смо путовали у Јасеновац и успут су ми говориле о својим судбинама. После смо се виђали у Београду и настављали разговоре. Јелена се могла сетити многих важних догађаја из рата јер је у то време већ имала осам година. Мика је била премала, имала је једва годину или две, али ми је препричала оно што су јој испричали њен брат и други рођаци када су се коначно пронашли и упознали 35 година након завршетка рата, јер ју је усвојила једна загребачка породица.“ Милекић Драгоја никада није упознао јер је умро 2005. године, али је иза себе оставио више записа својих сећања на мучне логорашке дане.
Од писца смо сазнали да је и даље у контакту са Јеленом која и дан-данас не губи наду да ће пронаћи свог изгубљеног, тада деветомесечног, брата Илију. „Знате, имао је белег на десној слепоочници“, често је говорила Милекићу приликом сусрета.
„Морам признати да ми није било лако писати овакав роман“, искрен је аутор књиге „Деца рата“. „Не само због бројности грађе и извора које је требало проверити, селектовати и некако испратити већ и због психолошког момента. Јер ма колико се трудили да будете објективни, да се не изгубите превише у налетима оног емотивног, тешко је одупрети се оном људском, да не кажем родитељском у себи. Но то је само једна од мука писања оваквих романа. И морате се носити с тим. Али овакви романи, без обзира на све, једноставно морају бити написани.“
Мали хероји, јунаци књиге „Деца рата“, морали су да буду мудри и стрпљиви. Истинита прича о њима сведочанство је о величини дечје наде и снаге у тешким временима. И опомена да се овакве приче не забораве.
Књигу можете пронаћи у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари delfi.rs, као и на сајту laguna.rs
„О Фиренци“, Мери Макарти
„О Фиренци“ Мери Макарти путописни је класик, префињени портрет чудесне и заносне Фиренце, савршена за све који су се упутили ка њој, љубитеље уметности и поштоваоце ренесансе.
За Мери Макарти Фиренца је место безвремене чаролије, од Дуома до утврђених палата. Овде је почела ренесанса, ту су цветале уметност и архитектура. Од корена Фиренце као центра средњовековне трговине до трансформације у један од најбогатијих градова на свету, Макартијева приказује богату и бурну исторјиу града. Она представља колосалне ликове из стварног живота. Кроз своје проницљиво списатељско сочиво баца светлост на Дантеову поезију и величанствену уметност Рафаела и Ботичелија, потпуно их оживљавајући. На овом просветљујућем путовању Макарти наводи фасцинантне појединости: ако нисте знали, у Фиренци нема рушевина јер Фирентинци нису сентиментални према совјој прошлости, а Америка је добила име по Фирентинцу – Америгу Веспучију.
„О Фиренци“ можете наћи у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари delfi.rs, као и на сајту laguna.rs.
„Прича о Русији“, Орландо Фајџис
Велики познавалац Русије Орландо Фајџис неодољиво говори о причама које су обликовале прошлост земље – и о томе шта нам кажу о њеној садашњости.
Русија је као ниједна земља дубоко подељена око питања сопствене прошлости. Начин на који су Руси причали причу о себи и успут је мењали кључан је аспект њихове историје, културе и веровања. Да би се схватило шта будућност носи Русији – да би се разумело шта актуелни догађаји значе за Русију и свет – потребно је расплести идеје и значења те историје.
„Прича о Русији“ Орланда Фајџиса јасни је рељеф енергичних ликова који чине богату руску историју и чије приче остају изузетно важне за схватање највеће земље на свету – од крунисања шеснаестогодишњег Ивана Грозног у свећама осветљеној Саборној цркви, преко Катарине Велике, која у зеленој униформи јаше да ухапси свог мужа у његовој палати, до последњих дана Романових.
Дивно написана и заснована на знању прикупљаном читавог живота, „Прича о Русији“ је незаобилазно дело великог приповедача руске историје: свеобухватно, напето, мајсторско.
Орландо Фајџис је награђивани писац и историчар, предавач на колеџу Беркбек Лондонског универзитета и на колеџу Тринити Универзитета Кембриџ. Рођен је у Лондону 1959. и дипломирао је историју на Кембриџу. Објавио је девет бестселера о руској и европској историји. Његова дела преведена су на више од тридесет језика.
„Прича о Русији“ је у продаји у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари delfi.rs, као и на сајту laguna.rs.