Радмила Шехић – КАКВА СВЕ ЧУДА ЗНАМ
Представљање збирке поезије
Библиотека Дечјег културног центра Београд, Таковска 8
10.6.2022, 10.00
У Библиотеци Дечјег културног центра Београд, у оквиру програма „Клуб читалаца”, у петак, 10. јуна, од 10 часова, одржаће се представљање збирке поезије „Каква све чуда знам” Радмиле Шехић (Каква све чуда знам 2 / Радмила Шехић. – Београд: Удружење лекара писаца „Видар“, 2020.). Поред ауторке књиге, учесници програма биће чланови вокалне групе Дечјег културног центра Београд „Нађи своју звезду” и ученици другог разреда ОШ „Влада Аксентијевић”. Модератор програма је Дајана Лазаревић, а уредник програма Снежана Станковић.
– Оно што је посебно лепо и упечатљиво у збирци песама „Каква све чуда знам” јесте представљање реалних појава, за које бисмо рекли да су тужне и мучне на начин приступачан читаоцу. Такве песничке слике служе као упозорење и опомена, а врло су медицински прецизне (што је и логично јер је Радмила Шехић доктор медицине) и, истовремено, емотивне – истакла је филолог Дајана Лазаревић. – Ипак, највећи део песама у збирци носи дидактичку поруку – понекад скривену, понекад врло јасно наглашену, док теме варирају – од најтананијих осећања људског бића до телесних потреба за чистоћом, храном и пићем, физичким активностима. Међутим, у овој песничкој слици изгладнелог детета песникиња изводи закључак да су очи детета увек „пуне“. Дете се увек нада, жели, машта, стреми да одрасте и живи, чак и када је „стомак празан“. Центар детињег света је, пре свега, мајка, моћна родиља и неговатељка, која зна у сваком тренутку шта му је потребно. Мајка је и извор благостања, нежности, љубави, сунце у људском облику – истиче Дајана Лазаревић, која ће бити модератор предстојећег скупа.
– Код Радмиле Шехић нема светлуцавих вила и једнорога, нема празних обећања и лажне ласкавости, нема преувеличавања, нити пусте носталгије. Песме Радмиле Шехић се читају брзо и у њима се ужива, али и размишља о друштву, свету и животу. Из позиције детета, песме су питке и једноставне, занимљиве и лепршаве, али из позиције одраслог читаоца – песме су дубоке, повремено болно тачне, искрене, а повремено упућују и на врло битне недостатке или немарности нашег друштва – закључује Лазаревић.
Улаз је слободан.