Мото 52. Међународног сусрета деце Европе „Радост Европе“

МОТО 52. МЕЂУНАРОДНОГ СУСРЕТА ДЕЦЕ ЕВРОПЕ „РАДОСТ ЕВРОПЕ“

 

Мото 52. Међународног сусрета деце Европе „Радост Европе“ биће стих песме „Све боје света“, Мирослава Мике Антића, који гласи:

 

ОВЕ МОЈЕ ЛЕПШЕ БОЈЕ

Овим стихом желели смо да истакнемо да у тешким временима не треба да заборавимо на богати и разнобојни свет осетљивих дечјих душа. Осим тога, идеја је и да нагласимо значај снаге уметности која можда не може да промени свет, али може да га улепша својим бојама! Тема може бити широко интерпретирана у складу са уметничким сензибилитетом групе.

 

Све боје света

 

Чудан је овај свет у мени
кад се од лишћа зазелени
или поплави као свила
од дечије косе и птичјих крила.

Чудан је овај свет у мени
кад све пожути и порумени.

Ван мене доста боја живи.
Ван мене каткад свет и посиви,
или се смрачи и наоблачи.

Добро је зато што постоје
и ове моје лепше боје.
И неки осмех сунчан и плах.
И ветар нечујан као дах.
Па све кад трне
и све кад свене,
кад тмурно изгледа свет око мене,
у мени живи сто ватромета
некаквог шаренијег и лепшег света.

Понекад желим да поделим
моје румено са градом целим,
и моје бело са жутом травом,
и моје жуто са ноћи плавом,
и моје плаво са реком сненом…

Једино чувам оно зелено
за неке очи што нису моје,
ал’ из њих расту,
одавно расту
све друге очи и друге боје.

 

 

MOTTO OF THE 52. INTERNATIONAL GATHERING OF CHILDREN OF EUROPE “JOY OF EUROPE”

 

Motto of the 52. International Gathering of Children of Europe “Joy of Europe” will be a verse of a poem „All Colors Of The World“ written by the guarded Serbian writer Miroslav Mika Antić :

 

THESE NICER COLORS OF MINE

 

We wanted to emphasizes that in this hard situation we shall not forget about colorful and rich inner world of children. We would, also, like to underline the power of art and its ability to beautify the world with its colors. Theme can be interpreted widely, in accordance with artistic sensibility of the group.

 

All Colors Of The World   Strange is this world inside me when leaves turn it green or it gets blond like silk from children’s hair and birds’ wings. Strange is this world inside me when everything turns yellow and becomes rosy. Beside me, many colors live. Beside me, the world even turns gray sometimes, or it gets dark and gloomy. It’s good because there are also these nicer colors of mine. As well as some smiles, sunny and shy. And the wind as inaudible as breath. So that, when everything numbs, and when everything withers, when the world around me looks somber, a thousand fireworks of some more colorful and more beautiful world live inside of me. I sometimes wish to share my rosiness with the entire city, and my white with the yellow grass, and my yellow with the blue night, and my blue with the dreamy river… The only thing I keep is the green for some eyes that aren’t mine, but all other eyes and other colors grow out of them, have been growing since long time ago.