Победници наградног конкурса за децу „Србија. Доживи!”
ДАН ТРАДИЦИЈЕ
И НАГРАДНИ КОНКУРС ЗА ДЕЦУ„СРБИЈА. ДОЖИВИ!”
Рок за доставу радова 10. септембар 2023.
Трећа по реду манифестација одржаће се на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембра 2023, у организацији Дечјег културног центра Београд и Удружења кореографа народних игара Србије, а уз подршку Градске управе Града Београда, Министарства културе РС, ГО Стари Град, ГО Нови Београд, Туристичке организације Србије и Туристичке организације Београда.
У оквиру манифестације, за децу и младе од 7 до 14 година из Србије организован је наградни конкурс „СРБИЈА, ДОЖИВИ!”. Идеја организације конкурса је подстицање младих да кроз уметничке медије – слику, фотографију, поезију, прозу и видео-клип, дочарају природне лепоте, културу и традицију своје земље. Традиција, као инспирација за уметничко стваралаштво, је полазна тачка конкурса који жели да подстакне комуникацију предака и потомака кроз литерарне, ликовне и мултимедијалне радове. Одевни симболи, народна ношња, витешко наслеђе, историјски догађаји, јубилеји, обичаји, народно стваралаштво, песма, игра, национална кухиња и стари занати били су инспирација учесницима конкурса.
Најбољим младим ауторима, по мишљењу стручног жирија, биће уручене награде на великој бини на Тргу републике у оквиру централног програма у Београду, у петак, 15. септембра, у 12.00. Централни део манифестације одржаће уз свечану поворку учесника обучених у народне ношње и главни музичко-сценски програм у којем ће учествовати глумци, певачи, дечји хорови и фолклорни ансамбли.
Позивамо награђене ученике и њихове менторе да присуствују манифестацији и на свечаном музичко-сценском програму приме награду.
ПОБЕДНИЦИ ЛИКОВНОГ КОНКУРСА:
I НАГРАДА
Уна Глигоријевић, 5. разред
Власотинце
II НАГРАДА:
Димитрије Костић, предшколац
Београд
III НАГРАДА:
Јована Фаркаш, 7. разред
Обреновац
ПОХВАЛА I:
Теодора Јевтовић, 14 година
Београд
ПОХВАЛА II:
Тимон Вираг, 2. разред
Суботица
ПОХВАЛА III:
Коста Стаменковић, 4. разред
Врање
СПЕЦИЈАЛНА ПОХВАЛА ЗА КОЛЕКЦИЈУ
Даница Јовановић 4-4 Београд, Теодора Стојановић 4-4 Београд, Теодора Миленковић 4-4 – Београд, Михајло Шаула 4-4 Београд, Мила Жижић 4-4 – Београд, Маша Комазец 4-4 Београд, Алекса Јанковић 4-4 Београд, Андреа Дујковић 4-4 Београд
ПОБЕДНИЦИ ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА:
Прво место :
Вања Грковић 8/4
Основна школа „Бранко Ћопић“, Београд
Ментор: Милица Бијелић
Србијо, оживи!
Још и сада ухвати ме
Нека сета кад се сетим
Мириса тек помуженог млека.
Још већа ме туга хвата
Кад оставим се
Ношње и дуката.
И мирис обране дуње
Са ормара, враћа ме
У дане кад је била Стара.
Стара је плела чарапе прелепе,
на сваку шара и цвет стане.
Сећају ме на те дивне дане.
Дане кад је било прело на сокаку,
и игранке на сваком кораку.
Нико лепше не буди од петла,
Жубор воде кад се чује,
Хладна вода са каденца,
Бакин длан кад помилује.
Има ли где лепше,
Има ли шта милије,
од наше старе, вољене
земље Србије?
Србијо мајко, старих заната,
мајко знаних и славних јунака
традицију своју не напуштајколевку своју заљуљај.
Друго место:
Срна Јовић III1
ОШ “Стефан Немања”, Ниш
Ментор: Братислав Денић
Моје село, моја Србија
Из баршунастог албума слику вадим стару,
албум је дуго стајао на прашњавом ормару.
Препознајем свог деду када је био млад.
Колико ли је година прошло од тад?
Мој деда је јунак у сваком мом добу,
а такође испуни природи сваку молбу.
Он оре њиве не само ралом, већ срцем пуним,
и оживи сваку митску птицу даром ноћним.
Сваку јабуку ће деда вредно одгајати,
и у његову част ће свака воћка замирисати.
Њиву ће вредним рукама и смехом очувати,
и сваки срећни цвет ће у природи сачувати.
Место у ком бих да живим је дедино село,
волим га јер је у пролеће шарено и весело.
Пуно је зелених биљака и поораних њива,
обожавам када роди дедина најлепша шљива.
Велико је двориште где живи деда мој,
он чува животиње, ради посао свој.
Ливаде око куће пуне су разнобојних дуга,
у мом селу се поштује слога, не влада туга.
Ту могу да удишем ваздух пун свежине,
дедино село се за моје здравље брине.
Тамо се играм са животињама слатким
и причам зечевима са репићима кратким.
Волећу село своје и кад порастем, увек,
и чуваћу га са осмехом у свом срцу заувек.
Ако чувате Србију и село свога деде,
онда ће и ваша деца ваш пример да следе.
Треће место:
Анђела Димитријевић, 7/5
„Никола Тесла“ Београд
Литерарна секција
Ментор: Александра Дракулић
Србија, доживи!
У земљи Србији постоје разна чуда
Која се не могу лако наћи баш свуда.
Не знам стварно шта све овде нема,
Ако навратиш у државу ову,
Забава се теби спрема.
Можеш видети споменике важне
Што показују историјске личности снажне.
У Србији свако семе у прелепу биљку порасте,
На небу можеш видети врапце, орлове и ласте.
Тамо живе познати песници,
Глумци, вајари, разни уметници,
Доктори, ветеринари и полицајци,
Кувари, астронаути, па чак и ватрогасци.
Имамо пет националних паркова,
Пуно музеја, цркава и тргова,
А тек колико укусну храну:
Уживамо у њој у свакоме дану.
Највише код Србије волим
Што прима све људе да сврате,
Да виде колико је овде лепо
И да пожеле да се више никад кући не врате.
Похвале:
Каролина Чоп, 8.година, Велико Лаоле
Традиција Србије
Оно што спаја мене и моје претке, то је традиција. Тајне заната, вештине и уметност, све су то обележја једне земље.
Србија их има много, од преукусне зимнице што долази из пластеника радног сељака, са њива наших дедова и из воћњака наших бака, што њене вредне руке спремају и пакују у стаклене тегле, да помогну да презимимо зиму уз слатко или ајвар, ракију или џак брашна, да јела никад не мањка. Од умећа хеклања, плетења и ситног веза што краси беле кошуље па до вутара, тканица и стољнака, што вредне руке направе. Традиција нашег народа сеже у дубоку прошлост и веома је важан део идентитета и постојбине Србије. Ја имам баку која је спремала народну ношњу Срема, а имам и другу баку из пусторечког поднебља на тромеђи планине Радан, Старе планине и Кукавице, што сличну а различиту ношњу носи. Опанци, гоблени, шајкаче и прслуци од плиша, вез до веза, накит до накита, од игара до фрулице коју мој прадеда свира до чукундеде што хоклице прави, умешним рукама столара и занатлије. Наши су преци оставили траг у времену, да данашње генерације негују, уз фолклор и легенде својих брдско планинских крајева на југу , од плаве Дрине на западу , до источног Хомоља где се спајају легенде о змајевима са термалним водама, па још подаље ка северу сремских равница, Делиблатске пешчаре и остатка Панонског мора.
Српска је пшеница од злата. Српско је гостопримство познато у целоме свету. Далеко се чује мелодија српских фрулаша и напеви песама од јуначких историјских, до љубавних и сетних.
Традиција је оно што и моју прошлост краси и што носим радо у срцу, чувам и учим, да кад порастем не остане заборављено. Ја са поносом тканице носим, фолклор играм и поштујем своје старе, јер нема лепшег хлеба него оног што бака умеси а мајка испече и раздели мени и сестри, уз приче из давнина са старих српских огњишта у кућама скромних где су се велике породице дичиле оним што створе.
Коста Стаменковић 4. разред, Врање
„СРБИЈА, ДОЖИВИ!“
Црвена, плава и бела боја,
док се поносно на застави
наше земље вије,
од севера до југа Србије,
с осмехом на лицу,
доживите земљу
која толико лепоте има,
моћ да се допадне свима.
Ни мала ни велика,
Србија је земља наших предака,
традиција и обичаји
чувају се од заборава,
у свакој се кући слави крсна слава,
три су прста испред крста
део вере наше,
за празнике црвеним вином пуне се чаше,
мирис погаче и колача
домове испуњава,
домаћине и госте слога зближава.
Народна ношња и опанак,
од дувана потамнела лула,
дукат или фрула,
све то подсећа на времена стара,
кад је сваки занатлија
радио са пуно жара.
Некоме је дека грнчар био,
некоме бурад правио,
а моја је бака кројачица била,
најлепше кошуље шила.
Доживите Србију на милион начина,
кроз боје и мирисе могa и вашег краја,
богатство је у лепоти таквих завичаја,
где се укусна храна спрема,
где ће вас насмејати весео говор
од југа па до Срема,
путујте кроз њене градове, бање,
планине, језера и равнице,
јер Србија има много лепих,
а не само једно лепо лице!
Јована Глиџић 8/3 , Ниш, ОШ „Стефан Немања“, ментор Тања Цекић
Србија је љубав
Окрени се иза себе. Зар не видиш те стопе? Зар не чујеш кораке? Погледај мало боље и видећеш силуте оних који су одбранили ову земљу по којој ти усправно ходаш. Твоје стопе су сигурно мање од Лазаревих, Милошевих, али и оне ће постати довољно велике ако покушаш да се сетиш косовске мисли која је негде дубоку у твојој подсвести. Са њом се рађамо, она је наследни ген. Само затвори очи и препусти се звуцима фруле и гусала који долазе из твог срца. Замисли сву крв која је текла попут реке, а затим замисли шта је остало од свега тога. Благо је већ испред тебе, отвори очи. Видећеш Жичу, Грачаницу, Манасију, Раваницу… Видећеш на стотине велелепних грађевина, сведоке тешких времена… Прича која је била пепео и прах полако добија нови облик, оживљава попут Феникса мисао, која је била помало заборављена, потиснута.
Зар су стварно заборављена дела, а пре свега тајанствене приче наше историје сакривене у зидинама свих тих манастира? Не, то нису само грађевине, већ доказ ко смо и одакле смо. То је наш печат, потврда да смо још увек ту, постојимо!
Написане су многе песме и приче о борбама, манастирима, а затим је уследила тишина…Ћутимо јер смо заборавили вредности тих корена нашег постојања. Сигурно и ми осећамо да у нама тече крв предака наших, сигурно нико од нас не може да заборави тужну Симониду која са каменог стуба подсећа на патње и муке нашега народа у борби за очување вере, части и достојанства… И сваки пут када изгубимо снагу, када мислимо да смо поражени, нека нас охрабре они чувени стихови: „Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева… по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају са иконостаса и што сваки у руци држи храм…“
Није касно! Кренимо тим давно утабаним путем, по ком се још увек назиру пресвете Лазареве стопе. Никада није касно да се вратимо на прави пут, јер векови пролазе, а онај божур и даље цвета, подсећа нас на „нове калемове“, на „неисцрпну снагу старинских јунака“. Подигнимо главе и погледајмо те лепоте око себе јер су оне саставни део нас. Оне су наша храна и ваздух! Оне одишу косовском мишљу која је наш еликсир и извор вечног живота.
Александра Тодоровић 5/2, ОШ „Љуба Нешић“, Зајечар
” СРБИЈО, ДОЖИВИ! ”
Под Турцима народ је патио,
мучен био и тешко радио.
Уз муку живео,
а песме певао.
Анегноте смишљао
и непријатељу се подсмевао.
Цркве и манастире градио,
у свеце веровао.
За писменост се борио,
и бољем животу се надао.
Уз краљеве и цареве био
за њих гинуо и награђен био.
Традицију чувао,
погачом се дивио.
Златно рухо носио
и тиме се поносио.
ПОБЕДНИЦИ ВИДЕО КОНКУРСА:
I НАГРАДА
Карол Лукач, 5. разред
Луциа Валовец, 5. разред
Ковачица
II НАГРАДА
Сташа Марковић, 8. разред
Алексинац
Милош Петровић, ментор
III НАГРАДА
Ученици II-2, Основне школе “Краљ Петар Први”
Београд
Данило Милићев, ментор
ПОХВАЛА I:
Оливија Зарубина, 2. разред
Београд
ПОХВАЛА II:
Каролина Чоп, 9 година
Велико Лаоле
ПОХВАЛА III:
Марко Петровић, 9 година
Велико Лаоле
Контакт особа:
Андреа Богдановић
andrea.bogdanovic@dkcb.rs
Ивана Теодоровић Стојановић
Уредник програма
Дечји културни центар Београд