„Бајке: Других седам“, Урош Петровић
Урош Петровић помера границе књижевности за децу! Обожавали смо „Загонетне приче“, одлично се забављали уз Марту, упознали Јанга и много добили и научили само читајући Урошеве књиге.
А онда су стигле „Бајке: Првих седам“. Књига је постала регионални бестселер и проглашена је за најбољу књигу из области књижевности за децу на Новосадском сајму књига 2023. године.
Првих седам смо у даху прочитали и већ се питали кад ће других седам.
Управо су стигле у књижаре!
„Бајке: Других седам“ воде нас у савремени свет и осмишљене су да децу едукују о моралним врлинама и манама кроз догађаје јунака који су и сами деца.
Књигу је илустровао сјајни Александар Золотић и дао им нову димензију и учинио их „живим“.
Према речима аутора, „свака бајка је као отварање једних врата ка свету пуном чуда. Оне подстичу дечју машту и често нас подсећају на чуда која се могу пронаћи у свакодневном животу. Бајке могу помоћи деци да се боље носе са својим осећањима, разумеју свет око себе и развијају емпатију према другима. Оне могу бити мост између генерација, спајајући родитеље, баке и деке са децом кроз заједничко читање и интерпретацију прича. Читање бајки помаже у развоју језичких вештина код деце. Нове речи из прича подстичу богат речник и боље разумевање језика. Бајке нису само приче за забаву; оне су средство које подржава развој деце, њихову креативност и разумевање окружења. Кроз читање бајки, деца могу расти емоционално, интелектуално и морално.“
Потврђено је и доказано да читање бајки унапређује концентрацију и памћење, подстиче развој ума, маште и критичког размишљања, продубљује емпатију и самосвест, развија језичке вештине, а све то се значајно одражава на постигнућа у школовању и животу. У време кад је образовање било усмено и у оквиру уже заједнице, бајке су и настајале баш из тих разлога. Оне су одувек биле неизоставни део дечјег образовања и одрастања, а свако ново време доносило је нове бајке.
Књиге Уроша Петровића су годинама међу најчитанијим насловима књижевности за децу и младе, а њихови преводи су објављени у Италији, Грчкој, Северној Македонији, Чешкој и Мађарској.
Сада је време да се упознате са других седам бајки Уроша Петровића. Као и претходна књига, „Бајке: Других седам“ штампане су на ћирилици, латиници и у преводу на енглески језик, а све можете пронаћи у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари делфи.рс, као и на сајту лагуна.рс.
„Кад су велики писци били деца“, Зоран Милекић
Поучна и забавна књига Зорана Милекића „Кад су велики писци били деца“ развиће љубав малишана према књигама и проширити њихова знања и општу културу.
Знате ли да је мали Бранко Ћопић хтео да са врха једног брега грабуљама дохвати месец? Да ли сте чули да је Иво Андрић био несуђени глумац? Да ли вам је познато да је мала Исидора Секулић волела да машта у – бурету?
Сваки велики писац постао је то зато што је у детињству заволео књиге или доживео нешто што га је после определило да буде писац. На овим забавним страницама упознаћеш каква су детињства имали наши писци и како су се ране године одразиле на њихово сазревање и каријеру.
• Бранислав Нушић
• Бранко Ћопић
• Вук Стефановић Караџић
• Данило Киш
• Доситеј Обрадовић
• Иво Андрић
• Исидора Секулић
• Јанко Веселиновић
• Јован Јовановић Змај
• Мехмед Меша Селимовић
• Милош Црњански
• Мирослав Мика Антић
• Петар Петровић Његош
• Растко Сава Немањић
• Стеван Сремац
„Кад су велики писци били деца“ можете пронаћи у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари делфи.рс, као и на сајту лагуна.рс.
„Аустријанка“, Зоран Милекић
Касно пролеће 1942, глуво доба ноћи. На споредни колосек загребачке железничке станице пристиже транспорт сточних вагона крцат српским женама. Одлазе на присилни рад у Немачки Рајх. Поред шина разапет је шатор Црвеног крста. Средовечна Аустријанка Диана Будисављевић Обексер дели им чај и нешто хране. Данима и недељама мучи је исто питање: где су деца? Она која су преживела усташке покоље одвојена су од мајки и очева и препуштена себи.
После много трагања Диана Будисављевић сазнаје да су у Старој Градишци, испостави злогласног логора Јасеновац. Упорношћу и надљудским напором са групом својих сарадница успева да продре у ту фабрику смрти. Тог врелог летњег дана 1942. сусреће се с призорима из пакла. Врховни заповедник Макс Лубурић наређује јој да хитно напусти логор.
Деце је много, а времена за њихово избављење мало. Диана је одлучна, прекршиће све Лубурићеве наредбе јер зна да је акција спасавања српске деце из усташких логора смрти заправо акција спасавања човечности из животињских канџи зла.
Ово је радња романа „Аустријанка“, приче о животу Диане Будисављевић, жене која је у Другом светском рату спасла више од 12.000 деце из логора у Независној Држави Хрватској, а која је после рата скоро потпуно заборављена. Захваљујући њеним дневницима и истраживању писца и историчара Зорана Милекића, очувана је успомена на ову хероину.
Роман „Аустријанка“ можете пронаћи у свим књижарама Делфи, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари делфи.рс и на сајту лагуна.рс.
„Богородичине сене“, Милан Јовановић
У новој књизи Милана Јовановића „Богородичине сене“ – приказано је узбудљиво путовање једне иконе кроз двадесет векова.
На почетку овог несвакидашњег романескног захвата млади проповедник и лекар Лука, ученик апостола Павла у граду Ефесу, паралелно слика два портрета: један ће га прославити, а други га извести пред суд хришћанске заједнице.
Водећи нас преко бројних дестинација у периоду од две хиљаде година, аутор поставља питање: да ли су верници све време славили икону коју је Свети Лука изнедрио док је испред његовог штафелаја седела Исусова мајка или ону другу, коју је осликао у исто време?
Како каже Милан Јовановић: „Радња романа ’Богородичине сене’ прати једну икону, односно људске судбине из њеног окружења. Није случајно писан је у 19 казивања. У томе има симболике. Пред нама су сведочанства дванаесторице мушкараца и седам жена, баш колико је према појединим ранохришћанским документима, попут ’Софије Исуса Христа’ и ’Јаковљеве апокалипсе’, било апостола. Сва та казивања су нераскидиво везана у роману, мада сам се трудио и да свако од њих може из њега да се издвоји и чини целовито дело. О томе колико сам у томе успео, остављам читаоцима да суде.“
Роман „Богородичине сене“ у продаји је у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари делфи.рс, као и на сајту лагуна.рс.
„Блиставо и страшно“, Беким Фехмиу
Књига „Блиставо и страшно“ је изузетно занимљива аутобиографија једног од највећих глумаца са ових простора Бекима Фехмиуа.
Први део његових мемоара покрива период од детињства до одласка у Београд, дакле од рођења 1936. до 1955. године.
Беким Фехмиу (1936–2010) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац албанског порекла. Од 1960. био је редован члан тада најпрестижнијег позоришта у земљи – Југословенског драмског позоришта. Седам година касније дао је отказ незадовољан положајем у позоришту и постао слободан уметник. Одиграо је преко 40 епизодних, средњих и неколико главних улога, укључујући и улоге у Атељеу 212.
Имао је прилику да сарађује са највећим филмским именима свога времена као што су: Џон Хјустон, Ава Гарднер, Оливиа де Хавиленд, Ирена Папас, Дирк Богарт, Роберт Шо, Клаудија Кардинале, Марта Келер, Тимоти Далтон, Фредерик Форест, Шарл Азнавур и многи други. Снимио је преко педесет филмова у којима је глумио углавном главне улоге. Италијански писац и продуцент поменутог филма Франческо Скардамаља рекао је: „Беким Фехмиу је једини интернационални глумац из источних комунистичких земаља који је снимао на Западу, готово двадесет година, пробијајући гвоздену завесу, све до појаве Горбачова и пада Берлинског зида.“