Предавање о чудесној земљи Индији и прослава празника Дивали

У среду, 7. новембра у Малој сали Дечјег културног центра Београд одржано је занимљиво предавање о чудесној земљи – Индији. Како би рекао проф. др Александар Петровић: „Све што кажете о Индији је тачно. Али и све супротно од онога што сте рекли такође је тачно.“
Пуна сала деце, студената и омладине заинтересовано је слушала причу о празнику светлости – Дивалију и специфичностима Индије, а публици су се обратили: Амбасадор Индије Субрата Батачарџи, проф. др Александар Петровић и докторандкиња Александра Стевановић. Програм је водила уредница галеријског програма у ДКЦБ Лидија Сеничар, која је истакла да је на овогодишњем ликовном конкурсу посвећеном „Радости Европе“ учествовало много деце из Индије.

Амбасадор Батачарџи је честитао свима Дивали и захвалио се на позиву за учешће у програму. Испричао је причу о настанку празника светлости Дивали. Наиме, престолонаследник Рама се враћао кући после победе нам демоном Раваном. Да би пронашао пут до куће, народ је упалио све свеће које су имали. На овај дан се, у част Рамине победе, пале сва светла у кући. Амбасадор каже да је приметио прославу светлости и у Србији – када се упале сва светла у кући за Божић.

Дивали представља победу светлости над тамом, победу добра над злом. Спрема се пуно укусне хране, купује нова одећа, користе се петарде и ватромет у огромним количинама (мада, додуше, ове године се у Индији доста говори и о заштити животне средине, па се употреба пиротехничких средстава знатно ограничава).

Како је дошло до Рамине борбе са демоном? Требало је да Рама наследи очев престо, али у томе га је омела маћеха. Када је Рамин отац питао жену које две жеље да јој испуни, она је искористила прилику да тражи изгнанство Раме. На тај начин је обезбедила време, да њен син наследи престо.
Рама је отишао у изганство заједно са својом супругом Ситом, коју отима демон Равана и држи је заточену скоро 15 година. Рама се бори да је спаси и на крају у томе и успева и то уз помоћ Ханумана (светог мајмуна). Демон Равана је изгубио битку и порука овог празника је јасна: Ко се не држи етичких принципа, не може да победи и морамо поштовати животиње и друге људе, да бисмо били праведни и побеђивали у животним биткама.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду, др Александар Петровић држи предавања из етике, а такође и предавања о Индији и њеној култури. Он се публици обратио рекавши да увек постоји нека поучна прича иза сваког индијског празника. Навео је и интересантан податак – у Београду је изашла књига „Путовање у земљу јасмина и сандаловине“, а тиче се путовања кнеза Божидара Карађорђевића по Индији (1896). Занимљив је разлог кнежевог путовања у Индију – потрага за светлошћу ( насупрот енглеским путописцима, који су тражили злато).

Реч „луксуз“ у својој основи има „лукс“ (англицизам за светлост). Професор Петровић наводи да луксуз нису скупа кола или нешто друго материјалне природе, већ баш светлост, за коју се толико борио и Никола Тесла. Књигу о путовању Божидара Карађорђевића по Индији, професор је уручио Амбасадору Батачарџију.
Докторандкиња Александра Стевановић је нагласила да први пут „славимо“ Дивали у Србији, а публици је пренела своја запажања са боравка у Индији и показала фотографије и снимке са прославе Дивалија.

У већини индијских градова Дивали се слави на „црну ноћ“ (тј. на дан младог месеца). То је, уједно, и прослава Нове године, новог времена (које је наступило повратком победника Раме у отаџбину). Зато се датум прославе Дивалија мења током године. За Дивали кућа мора да буде чиста, а укућани припремају много хране, купују нову одећу, спремају једни другима поклоне и припремају много слаткиша. Ватромет и петарде пуцају од јутра до вечери. Људи верују да тада богиња Лакшми силази на земљу и улази у сваки дом, а бива награђен онај, који је на прави начин обележио празник светлости. Докторандкиња Стевановић је дала интересантан коментар сумирајући утиске са прославе Дивалија: „Имате утисак да ће тај празник вечно трајати.“
Но, све што је лепо, има крај, тако и ово интересантно „путовање“ у земљу јасмина и сандаловине – чудесну Индију. Изгледа да имамо много тога заједничког, више него што мислимо. Предавање је завршено гласним аплаузом и надамо се да је ово тек почетак дружења и упознавања култура на релацији Србије и Индије.

МА Дајана Лазаревић