Треће предавање на Летњој школи за мале песнике

20180626_121807


Треће предавање на Летњој школи за мале песнике

 

У среду, 26. јуна одржано је треће предање на Летњој школи за мале песнике у Библиотеци Дечјег културног центра Београд.

Деца су чула нешто више о врстама лирских песама и врстама строфа, а упознали су се и са разарањем форме, као тенденцијом савременог српског песништва. Такође, деца су читала песме за децу Мирослава Антића: „Плава звезда“ и „Најмања песма“, као и српске посленичке песме, анализирајући их и коментаришући њихову грађу и мотиве. Да би деца стекла увид у посленичке песме других словенских народа и упоредили их са српским, избор кратких руских народних песама о раду читала је уредница културног програма ДКЦБ Снежана Станковић. Предавање о поезији држала је сарадница ДКЦБ мр Дајана Лазаревић.

Деца су на предавању рецитовала своје песме, тиме се припремајући за сутрашњи интервју са водитељима дечије емисије на РТС-у: „Мали дневник.“ Представљамо Вам ново ствараштво полазника Летње школе:

 

Уна Крстић, ученица 4. разреда О.Ш. „Растко Немањић – Свети Сава“, Нова Пазова
Фудбал

 

Фудбал је забавна и брза игра,
Лопта се врти као чигра.

Онај, који добро дрибла,
Свуд пролази као чигра.

Кад играју Роналдо и Меси,
Ту се свашта лепо деси.

Лопта је шарена к`о бубамара,
Има пуно занимљивих шара.

Светско првенство кренуло је,
Тамо нико не одустаје.

Благо тим тамо фудбалерима,
Цео свет је сад с њима.

Мој тата обожава да игра,
Али само испред телевизора.

 

**

 

Растко Ћосић, ученик 3. разреда О.Ш. „Владислав Рибникар“
Песма о тати

Тата је мио,
Тата никад није пио.
Тата је драг,
Тата је увек благ.

Воли децу и пише лако,
Стихови за њих настају полако.

 

**

 

Алекса Јовановић, ученик 5. разреда О.Ш. „Влада Аксентијевић“
Баба и ја

Она ме води свуда,
Где год пожели моја машта луда.

Док ме гледа, очи јој се сјаје,
Као кад мачету млеко се даје.

Када ме грде, када ме љуте,
Склониште је од галаме мутне.

Кад киша пада, кад сунце сја,
Свуда идемо моја баба и ја.

 

**
 
Калина Павловић, ученица 5. разреда О.Ш. „Јосиф Панчић“
Деда и ја

 

Деда мени стално приповеда
Какав је живот био некада.
Прича ми приче о ратовима,
О његовим разним подвизима.

Показује ми лепо ордење,
Метке, слике, фигуре и прстење.
А ја га слушам и свиђа ми се,
Хоћу да чешће виђамо се.

Волимо да заједно играмо шах,
Он мени зада увек шах-мат.
Учи ме да фотографишем,
И да приче и песме пишем.

Волимо заједно да будемо,
Да учимо, причамо, да се играмо.
Сваког викенда се видимо,
Разговор занимљив водимо.

Posted in Библиотека ДКЦБ and tagged , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *