final
Далибор Стојановић,
руководилац продукције Дечјег културног центра Београд
Шта за вашу установу представља подршка програма Креативна Европа?
Дечји културни центар Београд је установа са дугогодишњим искуством у програмима међународне сарадње на пољу културе за децу и младе, па је и улазак у реализацију пројекта кофинансираног од стране Фонда Креативна Европа представљао природну и логичну надградњу деловања на том пољу. Реализацијом пројекта установа испуњава неке од основних задатака који су пред њом постављени, попут тежње да буде мост сарадње између институција и партнера из Србије са сличним партнерским организацијама из земаља Европе. Поред тога, са жељом да буде препозната као водећа културно-образовна установа у земљи, задатак установе је да истражује, израђује, усваја и свом професионалном окружењу ставља на рапослагање најквалитетнији „know-how” из области методологије рада у културно-образовној делатности за децу и младе. Сарадња са партнерима из земаље Европске уније и кофинасирање од стране Фонда Креативна Европа омогућило је нашој установи да истражи нове видике на пољу међународне сарадње, да се та сарадња конкретизује на начин који је стандардизован на простору Европске уније, као и да партнерска мрежа стекне финансијску аутономију и шири маневарски простор у реализацији задатака и испуњењу заједничких циљева.
Шта је покренуло сарадњу партнера на пројекту?
Сарадњу партнера на пројекту са наше стране свакако је подстакло схватање пословне политике менаџмента наше иснтитуције да је пројектно финансирање (на домаћем и међународном нивоу), поред модела финансијске самоодрживости у мери која може да се постигне, начин за опстанак културног сектора у нашој земљи. У том смислу установа је одговорила на иницијативу Секретаријата за културу Градске управе Града Београда која, као део културне политике града и државе, подржава и промовише међународну сарадњу и аплицирање на конкурсе европских фондова. Ми овај позив нисмо схватили као наметнуту обавезу од стране оснивача, већ као шансу за унапређење рада наше установе, са једне стране кроз нов начин пословања и финасирања, а са друге стране кроз изградњу мреже међународне сарадње. Изузетно је важна чињеница да наша установа са главним партнером на пројекту низ година континуирано сарађује, па у том смислу смо имали поверења да у пројекат уђемо, иако је менаџмент европских пројеката за нас био потпуно нов начин пословања. Иницијатива за реализацију конкретног пројекта је дошла од словеначког партнера који је на основу до тада успешне сарадње у нама препознао релевантну институцију. Треба поменути и улогу Министарства културе и информисања Републике Србије, односно рад Деска Креативна Европа, чије активности континуирано пратимо и који нам је помогао да се боље упознамо са могућностима које нуди аплицирање за средства европских фондова.
Да ли имате неки савет за организације које планирају да конкуришу?
Савета за организације које планирају да конкуришу има заиста много. Кључни савет је да је менаџмент европских пројеката континуирана, комплексна активност и да пре уласка у ту врсту пројекта организације морају добро да процене да ли поседују људске ресурсе и знања за реализацију истог. Са једне стране су приватне иницијативе и оне као такве имају већи маневарски простор у планирању људских ресурса и организациону и финансијксу флексибилност. Државне и јавне установе имају веома стрикна бирократска ограничења и пројектни менаџмент зависи од способности и мотивације запослених којима установа располаже. Са друге стране, државне и јавне институције су у предности, јер по правилу поседују одређене материјалне ресурсе неопходне за реализацију пројектних активности, што са независним организацијама и приватним иницијативама некад није случај. Независно од облика организације, као и расположивости људских и материјаних ресурса, свака организација мора да поседује одређене финансијске капацитете којима може да подржи реализацију активности, чак и кад су оне кофинасиране од стране Фонда, јер се финансијска средства Фонда повлаче након реализације плаћања. Приде, овде не говоримо о учешћу које сваки партнер мора да допринесе заједничком буџету, како би он био подобан за дофинансирање од стране Фонда. Пре уласка у пројектни менаџмент, препоручујемо да се добро проуче и провере потенцијални партнери, да се провери сва документација потребна за реализацију пројекта, као да се менаџментом пројекта баве особе које професионално користе неки од званичних језика Европске уније (енглески или франсуцки), као и знање из области пројектног буџетирања. Сваки пројектни тим мора укључити и особу која је вична правним пословима и која познаје домаће прописе, као и да разуме прописе Европске уније. У сваком случају, ми саветујемо да сви који размишљају о аплицирању за европске фондове, то и учине. Процес се најлакше (а вероватно и једино) учи кроз реализацију. Срећа прати храбре.