Категорија 1 и 2 разред
(прво место, три друга места, четири трећа места)
1. Лила Станојевић 2/2, ОШ “Ђуро Стругар” Београд, учитељица Снежана Радивојша
2. Матија Бабић 1/1, ОШ “Доситеј Обрадовић” Ириг, учитељица Светлана Јаковљевић Духоњ
2. Матеја Ковачевић 2/4, ОШ “Раде Драинац” Борча, учитељица Снежана Додик
2. Андреј Милетић 2/1 , ОШ “Станислав Сремчевић” Крагујевац, учитељ Предраг Николић
3. Анастазија Стојадиновић 1/4, ОШ “Лазар Саватић” Земун, учитељице Банићевић Јелена и Романић Марина.
3. Јулијана Перић 2/1, ОШ “Свети Сава” Врчин, учитељица Вера Крантић
3. Лука Јовичић 2/1, ОШ “Стари град” Београд
3. Андреј Стојанов 1/5, ОШ “Ванчо Прке” Штип, Македонија, ментор Милкица Миленковик Стојанова
РАДОВИ
Лењивац- моја омиљена животиња!
Лењивац је лењ, али и јако смешан! Када га замислим видим чупаво створење које види из крошње дрвета са бескрајним осмехом!
Прочитала сам да лењивци живе на дрвећу, закачени својим кривим канџама за гране и никада не силазе доле. Баш их брига за цео свет! Чак и маме лењивци роде бебе на дрвету па и оне остану ту тако закачене- и лепо се љуљају.
Лењивци једу лишће, али га њихови стомаци веома споро варе- понекад и по месец дана. То им је највећи проблем! Зато су тако спори и једва се крећу. Немају ни много мишића, али то им не смета пошто никуда не јуре ни не журе. Паметно!
Мени се лењивци допадају јер ме пуно подсећају на мене саму. Ја се често смејем и будем лења, нарочито када гледам телевизију па се не мичем са нашег троседа, као неки лењивац закачен за своје дрво. И баш ми је лепо!
Открићу вам тајну- ја у ствари волим да будем мамин мали лењивац!
Лила Станојевић II2
ОШ „Ђуро Стругар“
Београд
Родитељ: Мина Станојевић
Учитељица: Снежана Радивојша
ПУТ ЈЕДНОГ ЖУТОГ ЛИСТА
Један жути лист је у лету,иде до потока.Није стигао јер га је ударила лопта и прегазио трактор.
Видео је поток,ветар га је гурнуо у поток.Плутао је лист.Риба га је гурнула у воду.
Лист је тонуо у воду ,све док га није спасила жаба.Лист је слетео на цвет.
Ветар га је гурнуо у рат.Слетео је у тајну базу.Он је дао идеју да се направи ватрена муниција.
Немци нису знали одакле их нападају.Попели су се напланинну Алпе .Тамо је Александар Лер започео
1941.напад на Србију.Тад је лист одлетео у Србију.Србија није очекивала напад,лист је видео
својим очима.Стража је видела напад и обавестила краља.Отпочела је одбрана.
Лист је отишао у Витлајем,где је било рођење Исуса.Лист је ударио у бандеру.Гледао рођење Исуса
са бандере и гледао његов живот све док се Исус није жртвовао за све људе на планети Земљи.
Отад је на небу. Лист је покушао да оде на небо ,али није успео.
Листу је било веома хладно.
Ветар га је гурнуо на своје дрво.Дечак је шутнуо лопту на то дрво.Лист је пао и завршио свој живот
у башти.
Матија Бабић I-1
OШ,,Доситеј Обрадовић“ Ириг
Змај Јовина 59
учитељица Светлана Јаковљевић Духоњ
СМЕШНА ПРИЧА
АНДРЕЈ ПУСТОЛОВ
Данас су ми пале на ум моје давне авантуре, које ћу радо поделити са вама: ,,Неко време сам провео у шуми, измедју два брда, поред она два велика храста, где сам морао да сређујем оног олињалог, маторог вука који је Зеленкапи и њеној баки срушио кућу багером. Па сам неко време провео у дединој и бабиној башти, у оној жутој улици где они живе, покушавајући да ишчупам репу, ону која је расла и расла, и порасла као кућа. И јесмо, исчупали смо је захваљујући мом другу брзом Гонзалесу.
А како је он брз, тек што сам га позвао телефоном у помоћ, још ни везу нисмо прекинули он је већ био ту.
А када сам тренирао крокодила и октопода у Недодјији да нервирају капетана Куку, уууу то је било много смешно. Крокодил и слуша, али октопод, па не може ни да се смири, па не зна ни који му је леви а који десни пипак.
Али последња авантура беше пре неки дан, баш када сам мами спасао штипаљку која је пала са терасе, зачуо се глас како дозива у помоћ.
Стизао је из далека. Пратио сам глас и путовао пар дана и пар ноћи. Паузесам правио после чаше вечерњег млека, али се никада нисам дуго задржавао на једном месту. И тако на крају пратећи тај глас стигох у Француску, земљу мускетара. Знате то су они војници који чувају краља, краљицу и принцезу, што знају да се мачују и што су много храбри.
И пролазећи тако поред неког дворишта, упитах неког старог деду, са брадом белом као снег, дугачком до земље, одакле стиже тај позив за помоћ који се тако далеко чује. Гладећи ону браду,тај деда ми објасни да је зли Гуштероније отео лепу принцезу и затворио је у највишу кулу. Гуштероније је некада био мускетар али га је зачарала неваљала вештица Дрндара па је постао зао.
И ја ту реших да постанем мускетар, даспасем принцезу од злог Гуштеронија. Ја сам иначе одличан мачевалац и знао сам да могу да победим Гуштеронија. Пријавимсе ја тако у те мускетаре, И решен да спасим принцезу, замолим краља да ми позајми неки мач.
Морао сам да смислим начин како да преварим Гуштеронија и да стигнем до највише куле замка, где је била заробљена принцеза.
Сетим се ја да су мама и тата скинули звезде са неба за мене, а ја их пустио да се врате и да сијају на небу. Епа те исте звезде обећале су ми помоћ кад год ми затреба или када год упаднем у неку невољу.
Позовем звездице да исплетемо мердевине толико дугачке да стигну до највише куле замка; наравно звездице су толико сјајне да ће нам осветлети пут по мраку. А зашто баш по мраку да спашавам принцезу, па зато што сам сазнао да Гуштероније воли да спава.
Поставим ја моје сјајне мердевине до највише куле, отворим врата, кад тамо Гуштероније будан да буднији не може бити. Ја га онако пристојно питам зашто не спава, а он љутито мени одговара да је заборавио да попије млекце.Ја му онда наредим да пусти принцезу а он ће мени да каже да је неће пустити, и упита ме ко сам ја и одакле сам стигао.
Ко сам ја? Па ја сам Андреј мускетар неустрашиви,стигао сам са мојим пријатељицама звездама! А одакле? Па из далека.
Па се онда уозбиљим па му кажем да не одуговлачи него да пусти принцезу, иначе ћу морати да га изазовем на двобој. Поче Гуштероније да се смеје а ја извадим мач па мало лево, па мало десно, па га питам јел се предаје и док га ја то питам Гуштероније схвати да сам ја много бољи мачевалац од њега. Рекао сам му да пожури са ослобађањем принцезе иначе ћу морати и да га искаратирам.
Кад то чу, брзо ослободи принцезу. Још нам је и врата отворио да изађемо. Обећаоје да ће од сада бити добар и да неће више бити неваљао.
Чаробне мердевине спустише принцезу и мене. Ја је отпратих у дворац, код тате краља и код маме краљице, пожелех им лаку ноћи потрчах кући да стигнем пре него што певци почну да кукуричу. На далек пут ме испратише и моје пријатељице звезде, које се на небо вратише још сјајније и лепше.
Мама и тата ме сачекаше на улазу у двориштеда ми придрже мач који ми је поклонио краљ из захвалности што сам спасао принцезу. Једва сам чекао да уђем у кућу да одморим патике од трчања, и да испричам мами и тати где сам био. До спавања сам испричао све догодовштине које су ми се десиле уз пут.
АААА, време је за спавање!
И тако заједно са Каспером пођох у нову ноћну авантуру.
У УЛОЗИ ПУСТОЛОВА:
Храбри мускетар АНДРЕЈ МИЛЕТИЋ
АНДРЕЈ МИЛЕТИЋ ИИ1
Основна школа Станислав Сремчевић
Ментор Предраг Николиц
Магични Снешко
Иза неких планина била је једна ливада. Зелена ливада. Кад сам се попела на планине угледала сам нешто бело. Шта је то! И Шта је то!
Сишла сам доле погледала и видела сам Снешка. Шта је ово! Одакле он на ливади одакле се створио? Одакле овај Снешко? Шта ће мени, овај Снешко на мојој ливади? Топло је сија сунце.
Онда Снешко проговори.
Слушај ти твоја ливада нема ништа бело. Нема ни небо.
Али, небо је бело.
Погледај твоју ливаду, само је зелена. Ни белу раду да јој видим, ни висибабу. Пролеће је требало би да се виде висибабе па сам ти ја дошао да ти дам висибабе за свако пролеће и љубичице и оно жуто цвеће што се зове маслачак.
А како се ти Снешко не истопиш на мојој ливади?
Зато што сам ја Снешко који се не топи.
Па ти онда ниси прави Снешко. Снешко не ниче у трави.
Зато што сам ја магични Снешко.
А шта ако те шутнем?
Ја сам магичан и одскочићу. Ја сам магичан одувек.
Како си магичан одувек?
Па лепо!
Како лепо?
Лепо! Лепо, следећи пут кад отвориш очи уместо мене видећеш шарену дугу.
Анастазија Стојадиновић Разред I/4
ОШ Лазар Саватић Земун
учитељице Банићевић Јелена и Романић Марина
СМЕШНА ПРИЧА
ШАЉИВА ПРИЧА
ВЕСЕЛА МАТЕМАТИКА
Во нашето одделение часот по математика секогаш е забавен. Пишуваме броеви, собираме, одземаме… но понекогаш знаеме и да погрешиме.
Еден ден, на првиот час учителката ни кажа дека ќе ги повториме знаењата од математика.
-Ајде, Матеј, кажи ми, ако во едната рака имаш седум круши, а во другата рака десет круши, тогаш кога ќе ги собереш, каков резултат ќе добиеш?-праша учителката.
-Па, резултатот ќе биде две големи раце, учителке-одговори Матеј.
Учителката се подналути, па пак праша:
-Каков е овој одговор? Како ќе се добијат две големи раце?
-Па, така учителке, крушите толку многу ќе ми натежнат на рацете, што како резултат ќе добијам две отечени, големи раце-рече Матеј.
Потоа учителката ја праша Ана:
-Ајде Ана, кажи ми кој е овој број што го напишав на таблата?
-Тоа е бројот осумдесет, учителке-одговори Ана-само да знаете дека во овој број повеќе ми се допаѓа осумката, помодерна е од нулата зашто на половината носи каиш.
Учителката се изненади од одговорот, но продолжи со испрашувањето.
-Гоце, колку е 4+3?
-Хм, веројатно 6 учителке-несигурно одговори Гоце.
-Ме чуди одговорот, Гоце, зашто во домашната задача го имаш дадено точниот одговор, а тоа е 7.
-Па да, учителке, ама за домашната задача ми помогна дигитронот, тој ми дошепна дека секогаш можам да сметам на него. И јас го послушав.
-Ајде, Марко, да те прашам и тебе. Кажи ми, Марко, ако ти дадам еден молив, па уште еден молив и уште еден молив, колку вкупно моливи ќе имаш?
-Ќе имам вкупно четири моливи, учителке-веднаш одговори Марко.
Учителката се загрижи за овој неточен одговор зашто Марко добро ја познава математиката, а и поставената задача беше премногу лесна. Повторно му ја постави истата задача и го доби истиот одговор. Учителката го праша како дошол до одговорот, а Марко рече:
-Па, вие ми дадовте три молива, а јас во ташната си носам еден, така што вкупно имам четири молива.
Учителката благо се поднасмевна. Се насмевнавме и ние. Часот бргу ни помина со нашата весела математика.
Андреј Стојанов I-5 одд.
ООУ „Ванчо Прќе“ Штип, Р. Македонија
ментор: Милкица Миленковиќ-Стојанова