Финале интерактивног програма „Београд кроз векове“
После неколико месеци припреме и одржавања предавања за основце у оквиру циклуса „Београд кроз векове“, дошли смо до великог финала – интерактивног програма за децу „Потрага за Београдом кроз векове“. Цео циклус је осмислила и организовала уредница културног програма Дечијег културног центра у Београду – Снежана Станковић.
Финални програм је одржан 21. маја на Калемегдану, а учествовали су ученици трећег разреда (четири одељења) О.Ш. „Дринка Павловић“ и О.Ш.“Филип Филиповић“ из Београда. Свако одељење је било подељено на по четири групе, а свака група је добила 6 задатака и мапу са обележеним историјским споменицима на Београдској тврђави и Калемегдану. Када реше ребусе или одговоре на питања из културне историје, ученици су добијали упутства на које место да дођу и тада почиње њихово путовање у прошлост и упознавање са значајним личностима српске историје.
Мага Магазиновић
Код Уметничког павиљона Цвијете Зузорић ученике је у дугој сребрнастој хаљини дочекала, балерина и кореограф Драгана Станисављевић, која је овом приликом тумачила улогу Маге Магазиновић. Деци је представила своју борбу за женска права, као и борбу за образовање и социјалну правду. Била је прва жена, која је ванредно студирала уметност пластичне игре у Србији, а радила је и за новински лист „Политику“. Као велику врлину, коју жели да пренесе на младе слушаоце, Мага је истакла упорност и борбу за учење и социјалну правду.
Надежда Петровић
Код фонтане „Борба“ ученике је чекала глумица Радица Маринковић, тумачећи лик Надежде Петровић. Обратила је пажњу ученицима на страшни Први светски рат, када је велика сила попут Аустрије (од 53 милиона становника) напала сиромашну Србију (од 4 милиона становника). Надежда је била болничарка у Ваљевској болници, прва жена ратни фотограф и наша велика сликарка. Деци су биле приказане Надеждине слике из 1913. године, из периода импресионизма. Врлина коју су понели даље је пожртвованост за народ.
Анастас Јовановић
Код Великих степеница, пред децу је изашао, драмски и аудиовизуелни уметник Горан Јоксић, у улози Анастаса Јовановића, првог српског фотографа и литографа, великог уметника. Он није одмах рекао своје име – навео је децу на размишљање, показујући им Анастасове фотографије и причајући о изради слова за први буквар и штампарији коју је имао у Крагујевцу и у Београду. Причао је и о односу уметника са Кнезом Милошем и том приликом је истакао оданост другим људима као велику врлину.
Кнез Михаило Обреновић
Код Спомена обележја предаје кључева, децу је дочекао Кнез Михаило Обреновић (улогу тумачио Срђан Дошен). Кнез је испричао о догађајима на Чукур чесми, свом приватном животу, као и о предаји кључева, која се одиграла 1867. године. Али Риза паша је предао Кнезу Михаилу кључеве Београда, Шапца, Кладова, Смедерева, Соко града симболично на свиленом јастучету. Тај догађај се славио три дана, а Кнез Михаило је на коњу поносно прошао (данас Кнез Михаиловом) улицом. Споменик на Тргу Републике је данас симбол града, а кнежева скулптура показује руком у правцу градова, који тада још нису били ослобођени. Врлина коју су ученици понели од њега је мудрост у доношењу одлука.
Устаник Остоја Конда
Млади глумац Лазар Дубовац је тумачио улогу устаника Остоје Конде, који се придружио Карађорђу и устаницима, и 1806. године учествовао у ослобођењу београдске тврђаве. На шаљив начин је представио скривање хајдука и неуморну опрезност, јер „никада не знате одакле вас гледају Турци.“ Као врлине које највише цени представио је домишљатост и досетљивост, испричавши ученицима причу како је преварио турску стражу поздравивши их на турском језику, док су његови саборци Узун Мирко и Милисав Чамџија прошли стражи иза леђа.
Кнегиња Милица
У Унутрашњој Стамбол капији радознале ученике је дочекивала Кнегиња Милица (улогу тумачила Снежана Бећаревић – Поповић). Од ње су сазнали нешто више о животу у Србији после Косовског боја, власти коју је преузела после погибије њеног мужа – кнеза Лазара и одлукама које је доносила. Истакла је тежак моменат у српској историји, али и њеном личном животу – предаја кћерке Оливере у харем турског султана Бајазита. Изненадила је слушаоце чињеницом да је њен син Деспот Стефан Лазаревић учинио Београд престоним градом. Као највећу врлину истакла је борбу за очување вере и традиције.
После интересантних сусрета са значајним личностима из српске историје, ученици су исписали на папиру све врлине, за које су током шетње чули. Целу представу су описали као веома занимљиву и поучну, испуњену осећањима родољубља, храбрости и пожртвованости за свој народ. Јер, када се свим овим личностима скину владарске и титуле великих уметника или бораца, остају само људи, оковани тешким животним околностима, људи који су живели пре нас, а ипак се чине тако блиски нама. Тако је Мага постала „девојка у хаљини“, Кнегиња Милица „мајка, која брине о деци и држави“, устаник Остоја „мудри шаљивџија“ и тд. А све су то наши преци, коју су давали себе у борби за своје идеале и српски народ и ми смо дужни да ту жртву памтимо и поштујемо и учимо нове генерације традиоционалним вредностима.
На дечију велику срећу, остаје још једна фаза циклуса „Београда кроз векове“ – додела диплома о успешно завршеном програму и симболичних награда. Ово је 14. година одржавања програмске целине „Музејске дидактике“ у оквиру које се „Београд кроз векове“ одржава 6. пут и Дечији културни центар Београд је поносан на ту лепу традицију.
Дајана Лазаревић
МА проф. језика и књижевности