Предавање „O географији кроз примере српско – српског речника“
Радована Дамјановића
У среду, 20. децембра у Библиотеци Дечијег културног центра у Београду, одржано је предавање „О географији кроз примере српско – српског речника“ Радована Дамјановића. Предавање су слушали старији основци, али и наставници историје, истраживачи и љубитељи, који су желели да сазнају нешто ново о етимологији и кретању српског народа кроз историју.
Радован Дамјановић је историчар и истраживач на пољу српске историографије и палеолингвистике. Аутор је монографије „Жрнов“, у којој приказује процес брисања материјалних трагова српске и светске културне баштине, археолошки потврђене старости од преко 8000 година.
Дамјановић је и аутор лонгселера књига „Српско-српски речник“, која показује нови поглед на развој најстаријих цивилизација Медитерана и Европе.
Приредио је и прилагодио Речник Павла Соларића “Римљани Словенствујући” који доказује да размишљање о старини и првенству српског језика постоји међу Србима врло дуго и сеже у далеку прошлост.
Предавач је показао низ карата, чији је он сам аутор. Уз слагање присутних закључио је, да је истраживање етимологије речи енглеског језика немогуће без познавања етимологије речи српског језика.
У епу „Осман“ Ивана Гундулића из Дубровника, кроз стихове можемо да закључимо где се налази граница Србије. У питању је територија Дарданије и захвата и простор древне Троје. На истоку је граница река Граник, а на западу – Турска. Дубровчанима можемо веровати из тог разлога, што су имали велику флоту и свакако су знали географију.
Свуда по Европи се појављују словенски називи насеља – на Балтичком мору град Љубек (данас Либек), Старград (у данашњој Немачкој), Кашубе (на северу Пољске), Драговићи (на Пелопонезу, Грчка), Рујан, Љутићи, Лабићи (јер су Срби живели и са леве и десне стране реке Лабе). Словени су мора разликовали по бојама – Сиње море, Црно море, Бело море (данас Егејско, названо Белим због таласа са крестама на врху, који настају дувањем ветрова).
Присуство Словена (можда тада већ Срба), види се и у причи о настанку Рима – где су браћа Ромул и Рем подизали град. Будући да су имали неку врсту разбојничке организације, која је терорисала околно становништво, у неком тренутку су желели да оформе своју „државу“. Пошто нису имали жене, одлучили су да их отму од суседног племена – Сабињани (али предавач Радовановић сматра да су то лако могли да буду Србињани), и да се једно слово изгубило. Све што је радило Ромул – део је етимологије, чији се корен и дан – данас може анализирати у језику и обичајима српског народа. Убиство Рема је ритуална жртва, а Ромул не умире – он одлази у маглу и на Небо. По тој причи, Римљани настају од „удружења“ племена Етрураца и Словена, могуће и других.
Рим се у том периоду настанка називао само „Град“. Постојао је назив племена Латини Присни – те отуда и ми имамо реч „присни“ – уз прса мајке, умиљати, нежни.
Предавање Радована Дамјановића нам нуди нови поглед и на стварање украјинске државе. Под најездом Монгола и Татара Руси се повлаче, а у битку улазе тадашњи Срби. Успевају да отерају освајаче и, будући да је био скоро идентичан језик и обичаји, остају на тој земљи и стапају се са Русима. Као доказ те приче узимају се презимена Украјинаца и називи многих њихових градова.
На крају предавања, наш историчар се осврнуо на тему правописа, да ли је језик српски или србски, и да ли смо ми Српи или Срби. По његовом мишљењу, ако бисмо унели ту једну измену, онда бисмо морали и остале речи са једначењем звучности да променимо, а језик, шта год ми чинили, не улази у процес еволуције већ распадања.
Но, чак и када бисмо писали Србство, опет бисмо у изговору произносили Српство.
Предавање је било интересантно, потпуно другачије од часова историје којих се сећамо. Нуди поптуно нови поглед на етимологију и заинтересовани могу да прочитају више о томе у следећим изворима:
Жрнов / Радован Дамјановић. – Београд: Аутор, 2017.
Српско-српски речник / Радован Дамјановић. – Београд: Аутор, 2012.
Речник Павла Соларића “Римљани Словенствујући” – Београд, 2013.
Као и на званичној интернет страници Речника: srpskosrpski.org