Поново фестивал Гашин сабор у Београду од 9. до 11. маја
Три дана смеха, радости и дружења са Диканом, бароном Минхаузеном, Елицом и Малим Немом
Међународни фестивал хумористичко-карикатуралног и породичног стрипа Гашин сабор — тематски јединствен у Југоисточној Европи — своје друго редовно издање поново има у Дечјем културном центру Београда, од четвртка 9. маја, са свечаним отварањем у 12 часова.
Програми ће трајати до суботе 11. маја и биће крунисани завршном церемонијом у 15 часова, са доделом признања Витез и Дама од духа и хумора, као и Великом повељом Гашиног сабора за „изузетан допринос светској уметности хумора, карикатуре, шепртљења и сањарења“.
Током „три дана смеха“, како каже званични слоган фестивала, публици се на опуштен начин нуде изложбе са вођеним турама, бесплатни часови цртања и писања за све генерације, уметничке радионице, промоције, предавања, пројекције, стручни скуп, тржница књига и свакодневно дружење са ствараоцима и стручњацима, уводећи лаике у поље хумористичког и карикатуралног стрипа.
Заинтересоване образовне установе могу да закажу термине групних посета изложбама, мастер класама и радионицама пријавом Лидији Сеничар, уредници ликовног програма фестивала „Радост Европе“ (телефон 060 167 33 45 или е-пошта lidija.senicar@dkcb.rs)
Главне теме „Гашиног сабора 2019“
Главни гост сабора је доајен наше културе, ликовни уметник Лазо Средановић, а главна домаћа тема је обележавање 50 година његовог стрипа „Дикан и Стари Словени“ којег је цртач са сценаристом Николом Лекићем створио 1969. на страницама „Политикиног Забавника“. Средановић ће се три дана дружити са својим бројним читаоцима, представљајући изложбу као и серију књига „Дикан“, која доноси сабране стрипове о најсмешнијем словенском претку у издању „Еверест медије“.
Главна међународна тема је дело једног од очева европског стрипа, великог српско-руског уметника Ђорђа Лобачева (1909–2002), поводом 110 година од рођења, обележена ексклузивном изложбом и промоцијама сабраних дела овог великана у издању куће „Макондо“, те најавом капиталне монографије Здравка Зупана „Лобачев: Чардак и на небу и на земљи“ у издању лондонско-београдске куће „Модести стрипови“. Ове године ће наше стрипске везе са руском културом биће истакнуте и преко представљања доприноса који су дали и дају Василије Афанасијев, Ирина Антанасијевић и други.
Такође, угледна имена европског стрипа Славиша Ћировић и Бојан М. Ђукић представиће ексклузивно своје опусе за децу и младе ауторским изложбама и личним присуством на мастер класама.
Биће одржане и промоције, трибине и предавања о опусима тридесетак аутора, а током трајања фестивала моћи ће да се купе стрипови и друга издања по повлашћеним ценама.
Радионице са децом, омладином и свим другим нараштајима координираће проф. Владимир Весовић из Школе и радионице „Ђорђе Лобачев“, а учествоваће и други великани карикатуралног, хумористичког и породичног стрипа.
Резултати 2018.
Зачет са скромнијим очекивањима, Сабор се већ прве године показао једним од већих и значајнијих стрипских фестивала Балкана. У педесетак програма 2018. учествовало је осамдесетак уметника, научника, педагога и других стручњака, као и преко 500 ученика из седам београдских образовних установа. По званичној евиденцији изложбе је тада за две недеље, као пратећи програм, видело уцело или делом преко 6.000 посетилаца Дечјег културног центра Београда, претежно деце и омладине.
Назив фестивала овековечује митског јунака српске културе — Лењог Гашу из пера песника и стрипара Јована Јовановића Змаја, а по којем је век касније крштен и Гаша Шепртља као српска верзија „Гастона Лагафа“ из пера Андреа Франкена (André Franquin, 1924-1997). Сваке године је фестивал посвећен другом великом светском аутору, а најлогичније је било да прве године то буде Франкен, аутор који је са Жаном Жироом Мебијусом отелотворење и главни симбол франко-белгијског стрипа у српској и југословенским културама.
Гашин сабор је у априлу 2018. ушао у заједницу франкофоних фестивала стрипа и имао је видљиву рекламну кампању на референтним сајтовима за европски стрип.
Они стварају Гашин сабор
Гашин сабор организују Центар за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије, Школа и радионица „Ђорђе Лобачев“, Дечји културни центар Београда, Удружење „Свет стрипа“ из Крагујевца и њихови бројни партнери. Званични језици фестивала су српски као главни, а француски и руски као помоћни језици. Манифестација се оглашава и у земљама Западне и Источне Европе.
Председник Гашиног сабора је српско–француски аутор Драган Лазаревић (Dragan de Lazare), а у стручном одбору су и Владимир Весовић (Школа „Ђорђе Лобачев“), Бојан М. Ђукић (оснивач „Београдског круга 2“), Лидија Сеничар (уредница ликовних програма ДКЦБ и фестивала „Радост Европе“), Раде Товладијац (председник УСУС) и Зоран Стефановић (управник Центра за уметност стрипа).
Ликовно обликовање плаката и других материјала урадио је уметнички директор фестивала, студент Факултета примењених уметности у Београду Марко Шерер, а калиграфи на признањима су два студента ФПУ Лазар Ракоњац и Петар Стошић. Сама признања носе цртеже Божидара Милојковића БАМ-а, Драгана Лазаревића и Синише Бановића.