Од љубави Злоћа онемоћа
(приказ драме)
Сви знамо за изреку да је пас човеков најбољи пријатељ. О љубави између пса и човека писала су велика дела светске књижевности, психологија се дотакла тих питања, а снимљени су и бројни филмови на исту тему. О таквој љубави говори и драма за децу коју потписује Снежана Бећаревић Поповић, а о којој ће бити више речи у овом приказу. Напоменули бисмо да се представа изводи у Дечјем културном центру Београд од јесени 2019. године.
Драма за децу „Од љубави Злоћа онемоћа“ по својој садржини је врло једноставна и радњу пратимо кроз три лика – дечака Гилета, пса Шећерка и натприродно биће Злоћу, те је намењена млађем узрасту – предшколцима и млађим основцима. Гиле (улогу тумачи Лазар Дубовац) проналази напуштеног пса и њих двојица одмах препознају пријатеља један у другоме. Гиле је свестан одговорности – пса треба волети, шетати, хранити, чистити за њим, а то није нимало лако. Он се труди да да поуке псу о лепом понашању – не кради новине, не бацај ципеле, не цепај плашт. Али пас као пас, колико слуша свог пријатеља, толико је и разигран и свој.
Пошто воли коцкице шећера, Гиле свог пса назове Шећерком (лик пса тумачи Снежана Ненадовић). Шећерко се радује имену, умиљава, али и упадне у невољу пробудивши злобно натприродно биће, дубоко успавано на ђубришту.
Када Шећерко украде Злоћин плашт, Злоћа (улогу тумачи Снежана Бећаревић Поповић) се буди из дугогодишњег сна и захтева да јој се плашт врати. Поред плашта, као надокнаду за узнемиравање захтева да добије и пса, чему се Гиле јасно противи.
Гиле и Шећерко су позитивни, разиграни, нежни, држе се 3 начела: Вера, Нада и Љубав. Они врло брзо откривају Злоћину слабу тачку, те често активирају младу публику да певају песме о љубави и тиме руше Злоћину моћ. Натприродно биће се гнуша љубави, подржава ружно понашање, прети (а потом то покаже на делу!) мучењем пса и покушава да представи своје злодело као врхунско дело. Ако погледамо у саму структуру радње, видећемо праисконску борбу Добра и Зла, која се у овој драми води од првог до последњег минута.
Гиле и Шећерко се тешко одричу плашта и у једном тренутку ту грешку пас скупо плати – својом слободом. А зашто не дају плашт? Иако изгледа као велика, безвредна крпа, плашт садржи невероватне моћи. Када га Гиле обуче, схвати да може да разуме „немушти језик“ – оно што је до малочас било Шећерково лајање и цвилење, са плаштом на плећима се претвара у смислене речи и реченице.
Међутим, Злоћа жели да врати свој плашт. Њено право лице видимо када зароби Шећерка и мучи га – веже, удара, држи га жедног и изнемоглог. Колико год да је Гиле волео пса, толико Злоћа може да га мучи и кажњава.
Драма преноси једну снажну поруку – једини начин да победимо зло је љубав! Гиле поново тражи помоћ публике, из све снаге певају песме о љубави и успавају Злоћу. Гиле извлачи пса из канџи Злоће (и то дословно, будући да га је чврсто шчепала!) и на његово место ставља играчку пса.
Ипак, плашт припада Злоћи и не могу се отарасити ње, док јој не буду вратили плашт. А жртва је превелика – Гиле више неће разумети „псећи језик“ и комуникација ће се поново свести на једног говорника. Ипак добродушни Шећерко решава дилему – он се одриче комуникације са својим пријатељем, зарад спасења од зла и будућег мирног живота.
Гиле каже да држати пса није тако једноставно. Пас је живо биће и, када боље размислимо, пуно личи на нас – и он мора да има храну, пије воду, разбаца одећу и обућу по поду. Шећерко, попут свакога од нас, прави грешке, а треба (и мора!) да има и свој дом и вољене особе. Имати пса, значи имати одговорност за његов живот и поступке. А опет – поред тих основних потреба, псу је потребно још нешто, више од свега другог – љубав! А љубав значи – шетње, чешкање, игре.
НИКАДА не смемо тући животиње! Они не говоре, али имају осећања, баш као и ми. И осећају бол. Шут ногом и ударац прутом заболе тренутно и они се опораве од тога, али бол у души остаје заувек и они те више никада не гледају истим очима.
Ову топлу и људску причу о љубави и пријатељству препоручујемо предшколцима и основцима, као и њиховим васпитачима и учитељима, које прича може да инспирише на друге сличне активности. Без сумње, драма ће бити гледана и препозната као прави бисер у васпитавању наше деце.
мср Дајана Лазаревић