КУЛТУРА ПАМЋЕЊА: “СВЕТОСАВЉЕ”
У години обележавања јубилеја 800 година самосталности Српске православне цркве у библиотеци ДКЦБ организован је низ предавања у оквиру програмског циклуса КУЛТУРА ПАМЋЕЊА.
Један од разлога покретања овог циклуса нашао је утемељење у сентенци да “Народ који има дуго историјско памћење, има будућност”. Енглески писац, Џорџ Орвел на истом је трагу: “Онај ко контролише прошлост, контролише будућност. Ко контолише симболе једног друштва, контролише И његову судбину”. А наш генијални научник Михаило Пупин је изјавио да “Курс судбине једног народа никада неће зависити од великих дела изузетних људи већ од снаге традиција тог народа”. Шта чини традицију једног народа, односно културни И национални идентитет српског народа? Ослањајући се на мисао Слободана Јовановића, др Мило Ломпар, професор Културне историје Срба на Филолошком факултету у Београду, заступа становиште да српски културни образац чини: Светосавска традиција – Светосавље, Косовска традиција (Видовданска етика жртве и подвига), традиција сеоба српског народа, књижевна традиција Модерне епохе (симболички смисао историјских исхода), страдање српског народа у 20. веку (Јасеновац).
Полазећи од прве упоришне тачке српског културног модела, Светосавље је разматрано кроз личност и дело Светог Саве. Душан Миловановић, историчар уметности, врсни познавалац Хиландара и средњовековне уметности у марту је беседио је на тему “Наслеђе Светог Саве” а почетком априла говориће о Законоправилу Светог Саве.
Дугогодишњи сарадник Дечјег културног центра Београд, Срђан Дошен, мр економије, некадашњи саветник Завода за унапређивање васпитања и образовања, одржао је у фебруару и марту пет предавања у оквиру циклуса “Светосавље у трећем миленијуму” заокруживши га темом “Вера, љубав, нада” 28. 3. 2019.