Свесрпски дечији сабор на интерактивном програму „Потрага за Београдом кроз векове“
Угошћена деца српског порекла из Републике Српске, Хрватске, Мађарске, Румуније и Црне Горе и њихови домаћини (деца О.Ш. „Старина Новак“) у петак, 25. маја били су учесници интерактивног програма „Потрага за Београдом кроз векове“. Концепт програма је осмислила и организовала уредница културног програма Дечијег културног центра у Београду – Снежана Станковић.
Деца су се прво поделила у мање групе (од око осморо деце), а свака група је добила 7 задатака и мапу са обележеним историјским споменицима на Београдској тврђави и Калемегдану. Када реше ребусе или одговоре на питања из културне историје, ученици су добијали упутства на које место да дођу и да чују причу одређене историјске личности, од које ће усвојити и упамтити одређену врлину.
Миладин Зарић
Код спомен-бисте Ивану Горану Ковачићу, децу је дочекао историчар Марко Алексић, који је овом приликом тумачио лик учитеља Миладина Зарића, хероја Балканских ратова, Првог и Другог светског рата. Објаснио је деци мирним гласом, како је гледао из Карађорђеве улице, како Немци минирају мост (октобар 1944) и у пратњи совјетских војника ашовом пресекао већ запаљену жицу. Тако је спасао Стари савски мост, а одликован је Орденом за храброст, бугарским одликовањем и Орденом Лењина. Врлина коју су деца од њега усвојила је храброст и спремност на подвиг.
Мага Магазиновић
Код Споменика Бранку Радичевићу ученике је у дугој сребрнастој хаљини дочекала балерина и кореограф Драгана Станисављевић, која је овом приликом тумачила улогу Маге Магазиновић. Деци је представила своју борбу за женска права, као и борбу за образовање и социјалну правду. Била је прва жена, која је ванредно студирала уметност у Србији, а радила је и за новински лист „Политику“. Као велику врлину, коју жели да пренесе на младе слушаоце, Мага је истакла упорност и борбу за учење и социјалну правду.
Надежда Петровић
Код фонтане „Борба“ ученике је чекала глумица Радица Маринковић, тумачећи лик Надежде Петровић. Обратила је пажњу ученицима на страшни Први светски рат, када је велика сила попут Аустрије (од 53 милиона становника) напала сиромашну Србију (од 4 милиона становника). Надежда је била болничарка у Ваљевској болници, прва жена ратни фотограф и наша велика сликарка. Деци су биле приказане Надеждине слике из 1913. године, из периода импресионизма. Врлина коју су понели даље је пожртвованост за народ.
Анастас Јовановић
Код Великих степеница, пред децу је изашао драмски и аудиовизуелни уметник Горан Јоксић, у улози Анастаса Јовановића, првог српског фотографа и литографа, великог уметника. Он није одмах рекао своје име – навео је децу на размишљање, показујући им Анастасове фотографије и причајући о изради слова за први буквар и штампарији коју је имао у Крагујевцу и у Београду. Причао је и о односу уметника са Кнезом Милошем и том приликом је истакао оданост другим људима као велику врлину.
Кнез Михаило Обреновић
Код Спомена обележја предаје кључева, децу је дочекао Кнез Михаило Обреновић (улогу тумачио Срђан Дошен). Кнез је испричао о догађајима на Чукур чесми, свом приватном животу, као и о предаји кључева, која се одиграла 1867. године. Али Риза паша је предао Кнезу Михаилу кључеве Београда, Шапца, Кладова, Смедерева, Соко града симболично на свиленом јастучету. Тај догађај се славио три дана, а Кнез Михаило је на коњу поносно прошао (данас Кнез Михаиловом) улицом. Споменик на Тргу Републике је данас симбол града, а кнежева скулптура показује руком у правцу градова, који тада још нису били ослобођени. Врлина коју су ученици понели од њега је мудрост у доношењу одлука.
Устаник Остоја Конда
Млади глумац Лазар Дубовац је тумачио улогу устаника Остоје Конде, који се придружио Карађорђу и устаницима, и 1806. године учествовао у ослобођењу београдске тврђаве. На шаљив начин је представио скривање хајдука и неуморну опрезност, јер „никада не знате одакле вас гледају Турци.“ Као врлине које највише цени представио је домишљатост и досетљивост, испричавши ученицима причу како је преварио турску стражу поздравивши их на турском језику, док су његови саборци Узун Мирко и Милисав Чамџија прошли стражи иза леђа.
Кнегиња Милица
У Унутрашњој Стамбол капији радознале ученике је дочекивала Кнегиња Милица (улогу тумачила Снежана Бећаревић – Поповић). Од ње су сазнали нешто више о животу у Србији после Косовског боја, власти коју је преузела после погибије њеног мужа – кнеза Лазара и одлукама које је доносила. Истакла је тежак моменат у српској историји, али и њеном личном животу – предаја кћерке Оливере у харем турског султана Бајазита. Изненадила је слушаоце чињеницом да је њен син Деспот Стефан Лазаревић учинио Београд престоним градом. Као највећу врлину истакла је борбу за очување вере и традиције.
После интересантних сусрета са значајним личностима из српске историје, ученици су исписали на папиру све врлине, за које су током шетње чули. Иако живе ван Србије, деца се сјајно сналазе са српским језиком и показују већ велико и завидно знање из српске историје.
Занимљиво је како су деца реаговала на сусрет са историјским личностима. Неке су одмах препознали из историјских читанки, а за неке им је било потребно мало времена и размишљања. Одговарали су вредно на питања и постављали понека своја. И брзо су се везивали за њих. Кнегињу Милицу су питали, да ли је могла да сачува Оливеру, да је не пошаље у Бајазитов харем. Анастаса Јовановића су питали како је фотографисао, каквим апаратом. Са устаником Стојаном Кондом су трчали по пољани, „бежећи од Турака“. А онда су отишли на час плеса код Маге Магазиновић. Снажна Надежда Петровић им је показивала своје најпознатије слике, да би потом хорски запевали песму „Што се боре мисли моје“ са кнезом Михаилом Обреновићем. А онда су се сви утишали и слушали надахњујућу причу учитеља – хероја Миладина Зарића…
Свесрпски дечији сабор се одржава први пут ове године, а званично је отворен 24. маја у Дечијем културном центру. Надамо се да ће манифестација заживети и трајати дуго, баш као и „Радост Европе“.
Дајана Лазаревић
МА проф. језика и књижевности